Vlasko pismo

*
* *
Дјакуш йнколо авјем могућношће сă скријем аша кум ворбим акас, кум ворбим ла кăфјења ши кйн ње йнтйлњим фије уње дје стăм ла тајнă. Мăјдјинтйј ар трјебја сă скријем ној, карје ши ње ангăжуиpăм дје трјаба аста, кă пинтру сă објесњим : чје, кум, ши дјин чје вуорба нуастă, ка ши љимба нуастă ње одговорисăштје нуоуо ал мăј мулт йн ситуацијиљи кйн ње ва трјебја сă ње објесњим мăј биње. Ажутацй ње сă ардјикăм ворба нуастă дји ла пăмйнт фăкîндуј дје стјеље кунуњ.


*
* *
Djakuš înkolo avjem mogućnošće să skrijem aša kum vorbim la kăfjenja ši kîn nje întîlnjim fije unje dje stăm la tajnă.
Măjdjintîj ar trjebja să skrijem noj, karje ši nje angăžuirăm dje trjaba asta, kă pintru să objesnjim: čje, kum, ši djin čje vuorba nuastă, ka ši ljimba nuastă nje odgovorisăštje nuouo al măj mult în situacijilji kîn njе va trjebja să nje objesnjim măj binje. Ažutacî nje să ardjikăm vuorba nuastă dji la pămînt făkînduj dje stjelje kununj.


*
* *
Odsad nadalje imamo mogućnosti da pišemo tako kako govorimo u kafani i kad se sretnemo bilo gde se zadržali u razgovoru.
Ponajpre bi trebali da pišemo mi, koji se i latismo ovoga posla, zbog toga da objasnimo: šta, kako, i usled čega reč naša, kao i jezik naš, nama najviše odgovaraju u situacijama kad nam treba da se bolje objasnimo. Pomozite nam da uzdignemo reč našu i da je uokvirimo zvezdama.


*
* *

ворбарју ажуторњик помоћни речник напомене и објашњења
дјакуш ………………………...............одсад
(дје акуша ………………………...........од сада)
индентично примрњујемо као и: дјакум, (дје акума)

дје акуша йн коло …………............од сада на даље
дјакушйнколо ………………..............надаље, убудуће
авјем ………………………….................имамо(Начин грађења презента од неправилног глагола „авере“ – имати:

јо (јеу) ам / ној авјем….ја имам / ми имамо
ту ај / вој авјец …ти имаш / ви (Ви) имате
јел, ја арје / ји, јеље ау) ..он, она има / они, оне имају

Овај глагол има и функцију помоћног глагола.
могућност/-урј ………………могућност/-и могућношће – аблативни генитив У једнини и множини
пример индентичног је облика. Изграђен је у влашком језику
преласком „с“ испред (тј) -„ћ“ у „ш“ или краће „-стј“ у
повјешће/-и, повјешћије/-иј … прича/-е „-штј“ или "шћ".
шћиу/-ј(стјиу/-_)...................стена/-е